#PutovanjaIzNašegUgla

U našem prvom putopisu podelićemo sa vama lično iskustvo obilaska jednog od najpoznatijih vidikovaca u Srbiji – Banjska Stena na Tari. Pre samog rezimea putovanja, nekoliko informacija o lokalitetu koji smo obišli.

Vidikovac Banjska Stena se nalazi u Nacionalnom parku Tara, u zapadnoj Srbiji, i to na nadmorskoj visini od svega 1.065 metara. Prvo veće naselje je Mitrovac, koji se nalazi na 10 km od Stene. Ovo je sjajno mesto za utrošak slobodnog vemena u vidu jednodnevnih izleta, naročito za posetioce iz okoline. U okolini ima mnogih atrakcija koje mogu da se vide, kao što su čuvena Kuća na Drini, manastir Rača iz 13. veka, zadužbina kralja Dragutina, kao i obilje predivne prirode u okolini.

Naziv vidikovca Banjska stena, potiče od naziva Banjskog vrela koje izbija u podnožju vidikovca. Vrelo je bilo kraškog porekla sa temperaturom vode od 4 stepena celzijusa. Banja (turska reč)- označava mesto sa toplom vodom. Stanovnici Tare su vodu sa vrela koristili i zimi jer je uvek bila topla voda. Banjsko vrelo je potopljeno izgradnjom jezera Perućac. Ispod vidikovca se pruža Banjsko točilo, sipar, koji se u 19. veku koristio za transport drveta. Balvani su se otiskivali niz točilo do splavišta gde su se skivali u splavove koje su spuštali niz Drinu do Beograda. Banjsko točilo je dugo 1.300 metara i danas je obraslo rastinjem među kojima se nalazi veliki broj retkih biljnih vrsta karaktrističnih za sipare.

Sa vidikovaca se pruža lep pogled na veštačko jezero Perućac, kanjon reke Drine i područje Osata u BiH. Jezero Perućac je veštačko jezero dugačko 52 km, nastalo pregrađivanjem Drine 1966. godine za potrebe HE Bajina Bašta. Danas je jezero jedna od najvećih turističkih atrakcija ovog kraja. Ovde se može uživati u vožnji brodom, kupanju, sportskom ribolovu…

Put do vidikovca je ovenčan predivnom prirodom, zelenilom, a svež vazduh prijaće Vam sve više iz minuta u minut na tih 5 km izvanrednog pešačenja. To bi, u svakom smislu, značilo osetiti moć prirode. Samim tim što pešačenje kroz prirodu podstiče planinarski duh, ova šetnja je odlična tura za početnike i dobro zagrevanje za iskusne planinare. Do Banjske stene vodi makadamski put, koji je potpuno ravan. Do vidikovca možete stići i automobilom, ali je najlepše doći peške. Odlično markirana staza koja se prelazi za nekih sat vremena.



Putopis:

U prvoj polovini jula otišli smo na poznati vidikovac Banjska Stena. Polazna tačka nam je bio Perućac. Put nas je vodio ka Mitrovcu na Tari. Razdaljina oko 13 km, puno serpentina i tunela. Trebalo nam je oko 20 minuta vožnje za savladavanje ovog dela puta. Na putu postoje 2 manja vidikovca sa fantastičnim pogledom na Perućačko jezero i reku Drinu.

Od Mitrovca na Tari ka vidikovcu vodi asfaltiran put nekih par kilometara koji se nastavlja na makadamski tj. zemljani put kroz šumu. Put je ravan ali ima dosta rupa, mora se izuzetno pažljivo voziti. Za tih 5 km nam je trebalo još oko 20 minuta vožnje. Ova deonica se može i prepešačiti, ali za to je potrebno oko 1h 45min (bar tako piše na putokazu 🤔).

Posle 20 minuta truckanja preko rupa se stiže do parkinga koji je u ovom periodu veoma popunjen. Odatle krećete pešice ravnom zemljanom stazom još oko 15-20 minuta. I za sam kraj penjete se uz prilično strmu “stazu” kroz šumu još nekih 5-10 minuta zavisno od fizičke spreme i spretnosti.

I stigli smo na cilj!

Prvi utisak – vredelo je pomučiti se! 💙

Nalazite se na oko 1.000 m nadmorske visine, ali je utisak kao da ste na 10.000 m (ograđujemo se jer je utisak iz ugla Vojvođana 😉).

Na svakom koraku se pruža neverovatan pogled. Potpuni užitak u ovoj jedinstvenoj avanturi može pokvariti samo prilično veliki broj posetilaca i nemogućnost da u miru i tišini uživate, ili da barem budete sami na fotografiji koju obavezno morate napraviti.

Ne zadržavajte se na prvom ograđenom vidikovcu, produžite još dalje – ima ih još par, a na poslednjem je i durbin koji će vam pružiti još jasniji pogled na jezero i reku.

Ni jedna fotografija koju smo napravili i koju smo videli pre i posle našeg puta nije mogla da dočara to što smo uživo videli…

Posle momenta apsolutnog zadovoljstva doživljenim, polako krećemo nazad.

Subjektivni osećaj je bio da povratak traje kraće.

Osećaj apsolutnog zadovoljstva još uvek traje…

Izlet se završio obilaskom izvora rečice Vrelo na Perućcu i ručkom u restoranu Vrelo na ušću rečice Vrelo u reku Drinu. Takođe za svaku preporuku. Lepo a bez ikakvog napora.

I za kraj saveti, za koje mislimo da će mnogima biti od pomoći – pogotovo neiskusnim planinarima:

  • obavezna udobna obuća i odeća (sretali usput gospođe u štiklama i haljinicama – ne nikako!),
  • preporučljivo poneti nešto toplije od odeće, jer je u šumi koji stepen hladnije,
  • obavezno poneti vodu i nešto od hrane, jer ova avantura potraje sigurno oko 2,5 – 3 sata,
  • objasniti unapred vozaču (mužu 😘) kakav ga put čeka da bi izbegli nepotrebne tenzije tokom puta,
  • ukoliko vodite decu mlađu od 4 godine dobro procenite da li mogu izdržati ovaj put ili da ipak sačekate koju godinu,
  • ukoliko ste u mogućnosti obavite obilazak radnim danom, ranije ujutru ili kasnije popodne možda, da bi ste izbegli gužvu,
  • put do vidikovca je adekvatno obeležen a na samom vidikovcu postoje klupe i sigurnosna ograda,
  • ne dvoumite se – slobodno se prepustite ovoj avanturi.

Putopis napisala: Jelena Vesović Dobra