#PutovanjaIzNašegUgla

U novom putopisu podelićemo iskustva sa izleta Tvrđave na Dunavu, koji je naša agencija organizovala u oktobru ove godine. Kako je doživeo Dunav i njegove tvrđave preneće naš kolega koji je putovao sa grupom.


Putopis:

Ova 2020. godina je toliko sve poremetila da ne zna čovek više ni šta da misli ni kako da se ponaša. Putovanja su postala toliko retka da sam počeo da im se radujem kao malo dete kada otvara poklon sa novom igračkom. Iako kod mene postoji uzbuđenje pre svakog putovanja i oni neki leptirići u stomaku, tog 17.10.2020. godine uzbuđenje je bilo jače nego inače i ja sam se radovao kao to malo dete sa novom igračkom jer sam konačno opet išao na putovanje. Organizovali smo izlet za naše drage prijatelje koje smo vodili u Istanbul u februaru, a ovog puta išli smo u pohod na Dunav i njegove tvrđave.

Ustajem rano, spremam se i idem lagano do garaže naših partnera iz Feniks GiZ-a, da se nađem sa vozačem. Vozač je Živko, legenda od čoveka, obožavam da idem sa njim na put. Vodič je Saška, što me je takođe radovalo jer sam čuo sjajne priče kako ona vodi ture i kako svi budu prezadovoljni na kraju. Kada se spoji takva ekipa svi uslovi za sjajno putovanje su ispunjeni. Nije nas omelo ni poprilično hladno jutro i najavljena kiša. Pokupili smo putnike sa nekoliko lokacija i putovanje je počelo. Pozdravili smo se sa našim dragim putnicima i prijateljima, ali i upoznali smo se sa nekim novim. Dobra atmosfera je odmah po polasku zavladala busom. Videlo se da su se svi uželeli putovanja i razvučeni osmesi se jednostavno nisu skidali sa lica.



Prva destinacija koju smo posetili bio je grad Smederevo i Smederevska tvrđava. Iskreno, Smederevska tvrđava je meni jedna od najlepših tvrđava na Dunava i uvek sam se rado vraćao da je posetim. To je verovatno i zbog školskih dana jer je ona bila u skoro svakom programu za izlete i ekskurzije pa me mnogo lepih uspomena iz tog perioda života vezuje baš za ovu tvrđavu. Obilazak je upotpunio lokalni vodič sa lepom pričom ali i manifestacija Viteški oktobar koja se taj vikend održavala. Glumci obučeni u vitezove i razni rekviziti koji su bili izloženi bili su svima zanimljivi kako za fotografisanje tako i za razgledanje pa i za demonstraciju kako je to nekada izgledalo. Ne znam zašto, ali svim glumcima, i vitezovima i damama, se svideo bič i zvuk pucanja koji on proizvodi prilikom zamaha, pa su se u nekoliko momenata malo zaneli dok smo slušali priču vodiča, nama je bilo to zanimljivo ali vodiča su malo poremetili, zaigrala se deca. Najlepši pogled se pruža kada se popne i šeta po obodu tvrđave i prolazi kroz njene kule. Prelep pogled na Dunav, ostale delove tvrđave i Smederevo.

Nakon Smedereva uputili smo se ka Ramu. Ramska tvrđava je bila naša sledeća destinacija. Ona je ove godine otvorena za posetioce posle renoviranja. A na putu do tvrđave, da vam predstavim sa kakvim se problemima mi srećemo kao organizatori. Dok smo prolazili pored Požarevca bili smo u kontaktu sa lokalnim vodičem koji nas je navodio kojim putem da idemo jer da smo pratili table stigli bi do prolaza ispod nadvožnjaka gde bus ne može da prođe ni visinom ni širinom. Jedan jako veliki problem u turizmu Srbije je loša putna signalizacija do turističkih lokaliteta, ili je uopšte nema ili je ima sa šturim i nepotpunim podacima. Vodič nas je naveo na jednu alternativnu obilaznicu utabanim zemljanim putem, bus je prošao bez problema ali da li je to zaista rešenje za posetu ovog turističkog lokaliteta. Po dolasku upoznajemo se sa vodičem i zahvaljujemo se na pruženoj pomoći i asistenciji na putu. Obilazimo Ramsku tvrđavu koja zaista izgleda prelepo nakon renoviranja. Kao i kod Smederevske tvrđave i kod Ramske se najlepši pogleda pruža kada se popne na njene obode, jedno malo upozorenje, stepenice su poprilično visoke tako da neko ko nije u kondiciji će se lepo zadihati tokom penjanja. Izabrali smo odličan datum za ovo putovanje jer je i u Ramskoj tvrđavi bila organizovana manifestacija sa vitezovima. Pored fotografisanja same tvrđave ovde smo zbog pomenute manifestacije imali prliku da se slikamo i sa plemenitim pticama obučenim za lov što je zaista upotpunilo posetu tvrđave. Ispred tvrđave je u sklopu manifestacije bila i promocija vinarija koje su nam omogućile degustaciju vina i rakija. Moram priznati da nam je to svima prijalo da se malo zagrejemo jer nas je na tvrđavi vetar baš fino produvao. Bilo je tu naravno i da se mezne i nabode čačkalicom naseckanih delikatesa. Puni utiska i sa čašicama voćnih nektara krenuli smo ka busu.



Put nas dalje vodi do Srebrnog jezera. Napravili smo mali predah i napunili baterije za vrhunac ovog putovanja, krstarenje. Ukrcali smo se na brod i krenuli ka Golubcu. Putovanje brodom ukupno traje oko 3 sata, do Golubca oko sat vremena, a nazad do Srebrnog jezera oko 2 sata. Iako je bilo baš hladno i vetar je još poprilično spuštao subjektivni osećaj, veliki broj putnika je bio na otvorenoj palubi i uživao u pogledu koji se pružao na obale, kako sa srpske strane tako i sa rumunske strane. Prošli smo pored ostrva koje se nalazi na sredini Dunava i na kojem žive samo konji i nema mosta do njega tj ima most koji je trebalo da bude izgrađen sa rumunske strane ali nikada nije završen, pa je to most koji ne vodi nikuda. Imali smo sreće pa smo i videli konje kako slobodno šetaju tim ostrvom. Vremenske prilike su nam pružile nestvarene boje neba ali sve je to bilo u drugom planu kada smo stigli do Golubačkog grada tj Golubačke tvrđave. Sa jedne strane ulaz i početak  Đerdapske klisure i odmah tu pored prelepa tvrđava. Kapetan je taman tako okrenuo brod da nam pruži svima najlepše mesto i položaj za posmatranje i fotografisanje. Mislim da smo možda i oborili neki rekord u broju slika. Golubačka tvrđava je nedavno renovirana i zaista predstavlja jednu od glavnih atrakcija srpskog turizma, a moje je mišljenje da je stvarno najlepši pogled na tvrđavu upravo sa Dunava i broda. Krenuli smo nazad, a na putu do Srebrnog jezera konačno nam se sunce osmehnulo i pružilo nam fantastičan zalazak sunca, koji je naterao putnike da opet izađu na otvorenu palubu i odrade poslednju sesiju fotografisanja na ovom putovanju. Zaista je to bio lep detalj za kraj putovanja.

Osmesi koji se nisu skidali od samog početka su i dalje bili tu, iako neki već vidno umorni nisu posustajali. Nije da se hvalim i da hvalim agenciju, ali zaista smo dobili sve samo pozitivne komentare za ovaj izlet, što u ovim teškim vremenima za turističke radnike i turizam u celini, daje nam osećaj ispunjenosti, zadovoljstva i snage da nastavimo da se borimo da turizam sačuvamo. Pozdravili smo se na našim dragim putnicima, do neke druge prilike i nove avanture.


Putopis napisao: Filip Krstić