AKTIVNOSTI:

  • Boravak u Istanbulu u hotelu 3* na bazi 3 noćenja sa doručkom.
  • Panoramsko razgledanje Sofije.
  • Panoramsko razgledanje Istanbula.
  • Odlazak na vidikovac Čamlidža.
  • Fakultativni izlet Plava Džamija, Aja Sofija, Topkapi palata, Antički hipodrom i Cisterna Bazilika.
  • Fakultativni izlet Palata Dolmabahče.
  • Fakultativni izlet Tursko veče sa večerom i pratećim programom.
  • Fakultativni izlet Vožnja na brodu po Bosforu i Vaseljenska patrijaršija.
  • Fakultativni izlet Pjer Loti i Minijaturk park.

OPIS:


Sofija je glavni i najveći grad Bugarske. Nalazi se na zapadu zemlje, u Sofijskoj oblasti. Prostire se na površini od 492 kvadratna kilometra, a u njoj živi oko 1 260 000 stanovnika. Sofija je trinaesta po veličini prestonica u Evropskoj uniji, a ujedno je politički, ekonomski, obrazovni, kao i kulturni centar Bugarske.Tokom svoje duge istorije stalno se razvijala, a svaki istorijski period ga je obogatio brojnim tragovima koji danas upotpunjuju njegov izgled, tako da je danas krase mnoge arhitektonske i istorijske znamenitosti.


Istanbul je jedini grad na svetu koji se nalazi na dva kontinenta. U ukupnoj svetskoj istoriji zauzima jako važno mesto. Dovoljno je reći da je bio prestonica tri velika carstva: Vizantije, Rimskog i Otomanskog carstva. Retko koji grad na svetu je svoje ime menjao toliko puta. Štaviše, verovatno nikada nije imao samo jedno ime koje je poštovao ceo svet. Tako je i danas. Iako je zvanično ime grada Istanbul u mnogim jezicima grad se i danas zvanično zove drugačije (Konstantinopolis, Carigrad, Bolis, Kušta). Istanbulske znamenitosti je teško nabrojati a da se ne napravi neki propust. Baš zato, ovo je grad koji vas privlači da mu se uvek i iznova vraćate a da Vam svaka poseta bude jedinstvena i drugačija od prethodne.


Antički Hipodrom – Prostrani trg Sultanahmeta u Istanbulu danas pruža samo bledu sliku onoga što je nekada bio. Veličanstveni Hipodrom, centar gradskih zbivanja u rimsko doba inspirisan cirkusom Maksimusom u Rimu, projektovan je za trke i ostale javne aktivnosti. Gradnja je započeta 203. godine, a završena je za vreme cara Konstantina 325 . godine. U to vreme Hipodrom je imao oblik potkovice i zauzimao pozamašnu površinu od 400 x 120 metara. Računa se da je mogao primiti više desetina hiljada gledalaca. Bio je zatvoren visokim zidovima i imao je tribine sa 3 strane uz carsku ložu na četvrtoj, istočnoj. U centru trkačke staze se nalazio izdignut trotoar, poznat kao “spina”, centralna linija koja je služila da se saobraćaj za vreme trka odvija u pravoj liniji. Od brojnih statua i stubova koji su ukrašavali spinu, danas su preostala samo 3. Poznato je da su se ovde nalazile statue Lisipovog Herkula (ratnika u borbi s lavovima), umirućeg bika, orla u borbi sa zmijom, kao i statue imperatora Graciana, Valentiana i Teodosija.

Carska loža je inače sadržala salu za ručavanje i odmor, i bila je direktno povezana sa palatom. Veza sa palatom je bila dodatna mera sigurnosti za slučaj nemira ili pobuna, koje su često izbijale baš na hipodromu. Da bi se izbegle pobune, carevi su počeli da smanjuju broj igara, da bi ih na kraju potpuno zabranili. Po zauzimanju Carigrada 1204 . godine, krstaši su bukvalno ogoleli Hipodrom pokupivši sve metalne delove da bi ih upotrebili za kovanje novca. Nakon turskog osvajanja Carigrada, Hipodrom je renoviran. Okolo su podigli neki od najlepših spomenika tog doba, dok tri originalna antička stuba još uvek stoje na istom mestu.


Sultan Ahmedova džamija, poznatija kao Plava Džamija, nezaobilazna je tačka u avanturi kroz Istanbul, smeštena u samom centru grada. Na njenom mestu nekada se nalazila Konstantinova palata, a ime je dobila po boji njenih kupola. Ova impozantna građevina redovno je posećena od strane mnogobrojnih turista, ali i mladih koji po lepom danu uživaju u parku kojim je okružena. U njenoj neposrednoj blizini nalaze se distrikt sa restoranima i mnogobrojnim prodavnicama suvenira i ručnih radova zanatlija.


Aja Sofija nalazi se nedaleko od Plave džamije, jedna je od najlepših crkvi u Istanbulu. Sagrađena je kao pravoslavna crkva, i služila je kao sedište patrijarha sve do pada Carigrada, kada je, kao i mnoge crkve, pretvorena u džamiju. Danas Aja Sofija važi za jednu od najimpresivnijih građevina na svetu, a u ovom prelepom zdanju nalazi se muzej koji svedoči o burnoj istoriji Istanbula, promenama imperija, religija i kulture.


Topkapi Palata izgrađena je u vreme Muhameda Osvajača, rezidencija turskih sultana. Unutar palate nalaze se prostrana dvorišta, prelepi parkovi, koji vode do spoljašnje kapije. U Topkapi palati možete obići popularni Topkapi muzej, a u jednom od dvorišta nalazi se i Aja Irena, crkva koja nije pretvorena u džamiju i koja je još uvek pravoslavna. Kada se izađe iz palate na obalu, dugačak kej pred vama je dugačko, mirno šetalište.


Cisterna Bazilika, koju nazivaju i “Potopljenom palatom”, je izgrađena u šestom veku  za vreme vladavine vizantijskog cara Justinijana kako bi se rastućem gradu osigurala pitka voda. Neki drevni dokumenti pokazuju da je na izgradnji cisterne, smeštene oko 150 metara od čuvene građevine Aja Sofije na trgu Sultanahmet, bilo angažovano 7.000 radnika. Prostrana komora je ispunjena redovima stubova i lukova od opeke s posebnom vodootpornom žbukom i zidovima debelim 3,5 metra. Predviđeni kapacitet komore je 100.000 tona vode, ali je danas dno prekriveno s tek nekoliko centimetara vode. Turistima najzanimljiviji deo “Potopljene palate” su kamene glave Meduze, koje su okrenute za 90 i 180 stepeni. Poreklo glava nije tačno utvrđeno, iako se pretpostavlja da su donese u cisternu iz neke od građevina iz Rimskog perioda. 



Dolmabahče palata se nalazi u Istanbulu, tačnije, njegovom delu pod imenom Bešiktaš (ime dobro poznato ljubiteljima fudbala) na evropskom delu bosforske obale. Ova palata, u periodu između 1856. do 1922, ne potpuno u kontinuitetu, ali većim delom vremena, bila je administrativni centar Otomanskog carstva. Ovaj deo obale nekada je služio kao luka za otomansku flotu. Tokom osamnaestog veka oblast Dolmabahče bila je pretvorena u carsku baštu (Dolma – ispunjeno, bahče – bašta, na turskom) i bila je veoma cenjena od strane sultana. U narednom periodu prostor carske bašte mamio je imućne carske službenike da ovde izgrade mnoštvo letnjikovaca i paviljona u drvetu i čitav kompleks dobio je status palate.

Izgradnju palate naručio je trideset i prvi sultan Otomanskog carstva, Abdul Medžid I, koji je pre useljenja u Dolmabahče palatu živeo sa svojom carskom porodicom u Topkapi palati. Verovatni uzrok naručivanje nove palate leži u tome da je sultan bio nezadovoljan raskošem Topkapi palate nakon poseta evropskim dvorovima i svedočenju o luksuzu koji je u njima vladao. Kada bismo vrednost izgradnje preveli u današnje novčane mere izračunali bismo da je u palatu Dolmabahče uložena jedna i po milijarda današnjih dolara, četvrtina godišnjeg prihoda od poreza u carstvu, ili, jednostavno, 35 tona zlata. Ovaj sultanov hir skupo je, dakle, koštao imperiju i posredno je doveo do državnog bankrota.


Pjer Loti, za one koji ne znaju je jedan od najvećih romanopisaca prve polovine XX veka, koji je bio u večitoj potrazi za nepoznatim destinacijama, avaturama i pustolovima pogotovu po raritetnim civilizacijama. Oficir u mornarici po profesiji, a impresionalista po peru u pisanju. Ukoliko se dalje od Ejupa penjete stepenicama uz brdo naići ćete na neobična, stara i fotogenična groblja, ali ništa manje bitno naići ćete na Pjer Loti kafe. Do gore se može i žičarom. Pjer Loti kafe je tačka na koju će vas svaki pravi poznavalac uputiti ukoliko želi da zaista vidi grad. Ovde je Loti, francuski orijentalista provodio svoje vreme zagledan u vode Zlatnog roga i zaista, nema lepšeg pogleda od onoga koji se pruža odavde.


Miniaturk smešten na obali Zlatnog roga park minijatura ili Miniatürk pruža posetiocima priliku da uživaju u smanjenim verzijama poznatih dela arhitekture, kako sa prostora dnašnje Turske tako i onih sa kojima se možete sresti van granica ove zemlje. Na prostoru od skoro 6 hektara  makete zauzimaju oko 15.000 m2 dok ostatak prostora nudi i dva zatvorena muzeja, restoran, kafeteriju, prodavnicu suvenira, ali i simulaciju vožnje helikopterom, veliku šahovsku tablu na otvorenom, igrališta za decu kao  i parking prostor obezbeđen za više od 300 vozila. Ovde su predstavljena dela arhitekture koja datiraju iz antičkog perioda, perioda starog Rima, Vizantije pa sve do seldžučkog i osmanskog doba. Pored mostova, medresa, crkava i džamija, karavan saraja… ovde možete videti i prirodne fenomene kao što su Pamukale ili Kapadokija…