AKTIVNOSTI:

  • Obilazak Bačke tvrđave
  • Obilazak turskog kupatila Hamam
  • Obilazak Specijalnog rezervata prirode Gornje Podunavlje
  • Slobodno vreme u Etno kući Jelena
  • Poseta Sombora i zgrade Županije

OPIS:


→ Тvrđаvа u Bаču prеdstаvlја nајznаčајniје i nајbоlје оčuvаnо srеdnjоvеkоvnо utvrđеnjе nа pоdručјu Vојvоdinе. Lоkаlitеt nа kоmе је tvrđаvа izgrаđеnа svеdоči о dugоm nizu vеkоvа kоrišćеnjа оvоg prirоdnо оdbrаnjivоg tеrеnа, kојi је svојu sudbinu vеzао zа rеku Dunаv, prirоdnu grаnicu mеđu nаrоdimа i civilizаciјаmа. Маtеriјаlni оstаci, prоnаđеni tоkоm sistеmаtskih аrhеоlоških iskоpаvаnjа јаsnо pоtvrđuјu dа је lоkаlitеt nа kоmе sе nаlаzi srеdnjоvеkоvnа tvrđаvа u Bаču sа prеdgrаđеm biо nаsеlјеn u kоntinuitеtu оd prаistоriје. Nа prоstоru pоd tеmеlјimа vidlјivih zidоvа pоstојаlо је nаsеlје iz pеriоdа mlаđеg nеоlitа – prе šеst milеniјumа, kоје је živеlо i u brоnzаnоm, stаriјеm i mlađem gvоzdеnоm dоbu, а pоstоје indiciје zа prаćеnjе Kеltа i živоtа u pеriоdu kаsnе аntikе tоkоm III i IV vеkа. Prvi pomen imena i događaja koji se uslоvnо mogu povezati sa ovim naselјem pоtiču iz vremenа cаrа Justinijana. Bаč sе pоminjе u nоvеli iz 535. gоdinе, u kоntеkstu stvаrаnjа nоvе vizаntiјskе аrhiеpiskоpiје i priklјučеnjа dеlа prоvinciје Јustiniјаnе Sеkundе „quae in Bacensi est civitate“.


→ Hamam, u centru Bača predstavlja vredno i retko svedočanstvo o vremenu osmanske dominacije na prostoru Vojvodine. Najverovatnije je izgrađen nakon 1578. godine a beleži ga i Evlija Čelebi prilikom posete Baču 1665. godine. Na osnovu arheoloških nalaza poznato je da je u hamamu bilo šest prostorija (šadrvan-čekaonica i garderoba, halvat-prostorija za kupanje, hazna-rezervoar za vodu i đulhan-ložionica). Hamam je delimično porušen, ali je sačuvan deo kubeta nad centralnom prostorijom.Tagođe su sačuvani zidovi nekoliko prostorija sa posudama iz tog doba, kao i još vidljivi ostaci keramičkoh cevi koje su služile za razvođenje tople i hladne vode.


SRP ,,Gornje Podunavlje”  je zaštićeno prirodno dobro I kategorije, koje se prostire uz levu obalu reke Dunav. Deo je velikog ritskog kompleksa koji se proteže i kroz susedne zemlje Mađarsku (Nacionalni park ,,Dunav – Drava“)  i Hrvatsku (Park prirode ,,Kopački rit“)  sa kojima čini ekološki jedinstvenu celinu. Deo je velikog rezervata biosfere “Bačko Podunavlje” koji se nalazi na severozapadu Vojvodine koji čini “Evropski Amazon” i predstavlja jednu od najočuvanijih ritsko-močvarnih celina na čitavom toku Dunava, koji se razlio u nepreglednu mrežu rukavaca i kanala kroz ritske plavne šume Rezervata biosfere Bačko Podunavlje, upisan u UNESCO svetsku listu  juna 2017. godine. Specifični kompleksi ritskih šuma ispresecani su rukavcima i kanalima, sa adama, meandrima, vokovima, tonjama, barama, močvarama, vlažnim livadama, tršćacima i ševarima. Karakteristično je bogatstvo ornitofaune u kojoj se ističu retke vrste kao što su orao belorepan i crna roda. U rezervatu je prisutna 51 vrsta sisara, 248 vrsta ptica, 50 vrsta riba, 11 vrsta vodozemaca, 9 vrsta gmizavaca, veliki broj beskičmenjaka, od kojih se izdvaja fauna leptira sa preko 60 vrsta dnevnih leptira i više od 1.000 biljnih vrsta.

Gornje Podunavlje naseljava najbrojnija populacija evropskog  jelena u našoj zemlji. Prostire se na bezmalo 20.000 ha, uz levu obalu Dunava, obuhvatajući gotovo 70 km rečnog toka. U pojasu oko bezdanske prevodnice, nalazi se veliki broj vikend naselja, od kojih su najpoznatija Baračka, Šebešfok, Kenđija, Daraži fok, Mrtva Baračka. Gornje Podunavlje je jedna od retkih destinacija gde se još uvek može uživati u vožnji Dunavom, nepreglednim rukavcima i kanalima, nesputanoj rici jelena, mirnim noćima u seoskim domaćinstvima, autentičnim ribljim specijalitetima i društvu poslednjih dunavskih alasa. Osim biološke raznovrsnosti Gornje Podunavlje krasi i autentično kulturno nasleđe. Kao rezultat prilagođavanja velikoj reci i njenim ćudima nastali su karakteristični izvorni običaji, nošnje, jezik, riblovni alat, čamci i jela koji privlače goste i ,,Gornje Podunavlje“ čine atraktivnom destinacijom za posetioce.

→ Eko-centar Karapandža  se nalazi pored vikend naselja Kenđija (Bezdan),  na obali Bajskog kanala. Do Monoštorskog rita i Eko-centra ,,Karapandža“ se najlakše dolazi preko Sombora i Bezdana, posle kojih ima još oko 20 minuta vožnje. Eko-centar ,,Karapandža“ koji se nalazi u rezervatu udaljen je 30 km od Sombora, 115 km od Novog Sada. Aktivan obilazak Rezervata ŠETNOM STAZOM  ,,KARAPANDŽA“ koja je kružna i završava se kod Eko-centra. Obilazak edukativne šetne staze starim tokovima Dunava traje do 2 sata, uz pratnju stručnog vodiča, tokom koje se prezentuje rezervat kroz razne zanimljivosti istorijskog, biološkog i kulturološkog značaja. Edukativna staza dužine 4 km je opremljena  info-tablama, osmatračnicom za ptice  i odmorištem. Staza je pogodna za sve nivoe kondicione pripremljenosti  jer je teren ravan i omogućava kretanje i dece i starijih osoba.


→ Etno kuća, muzej i restoran JELENA nalazi se u Bezdanu. U prijatnom ambijentu vas dočekuju ljubazni domaćini koji će vas sprovesti kroz ovo velelepno mesto. U sklopu naše etno kuće imamo i etnološku zbirku sa preko 2.500 eksponata, edukativni centar i usluge restorana. Zbirka sadrži poljoprivredne alatke koju su se nekada koristile: plugove, rala, kola, predmete koji su se koristili u domaćinstvu: korita, kolevke, ćupove, odevne predmete, šivaće mašine, stare pegle na žar, ćilime, roljke, nameštaj. Neki od eksponata stari su više od 150 godina. U etno kući “Jelena” moguće je ručati, a kapacitet restorana je oko 50 gostiju. Ovo mesto je idealno za grupna putovanja i ekskurzije, ali i za individualne posete. Na udaljenosti od nekoliko kilometara nalazi se jedini privatni zoološki vrt u Srbiji koji zauzima površinu od oko 8 ha.


→ Sombor, grad bogate kulturne baštine, čuvar stare tradicije i negovatelj raskošne istorije u kojem su mnogi umetnici i poetičari našli svoj nadaleko poznat ravničarski mir u kome su stvarali svoja najistaknutija dela. Sombor je nadaleko poznat po svom zelenilu, tačnije po bođošima koji su doneseni iz doline Misisipija još 1903. godine te sa pravom nosi epitet najzelenijeg grada Evrope. Ne treba zaboraviti ni stari fijaker koji i danas bledo luta ulicama grada održavajući tradiciju prošlog vremena. Sombor je danas moderan grad koji je očuvao patinu i šarm prošlosti, zelena oaza bođoša na njegovim sokacima i vencima zadržala je nasleđeni hladoviti perivoj kojim i danas pitomo promiče fijaker, čuvajući legendu o Somboru, Ravangradu i Zelengradu, kao i mitskom staništu čija je lepota pesmom ispričana, kao preporuka, ponajviše kao dobrodošlica:

“U tom Somboru svega na volju;
Ko kroz njega jednom prođe,
Taj će opet da nam dođe,
Zavoleće ga.”